EDIT I JA

2074. godina. Edit Stefanović je prosečna Beogradjanka u budućnosti. Studira i volonterski radi u istraživačkom centru TDR, gde je zadužena za negu Abela, autističnog matematičkog genija.

Kako bi što pre završila fakultet, Edit u sebe ugrađuje čip sumnjivog porekla koji je trebalo da joj omogući lakše polaganje ispita. Umesto toga, čip postaje svestan sebe i postaje Editin alter-ego. Stručnjaci TDR saznaju za to i na sve postojeće načine žele da od nesrećne devojke po cenu njenog života dobiju taj čip kako bi ostvarili svoj plan. Ali Edit preko čipa dobija neverovatnu psiho-fizičku moć...

Ovo je uvod u prvi srpski pravi animirani film za odrasle “Edit i ja” iliti “Technotise” kako se zove Aleksin strip po kome je urađen film.

“Nerado stavjam taj epitet prvi srpski jer zvuči kao veličanje a u stvari nije ništa posebno imati prvi srpski s obzirom na kakvom je nivou kod nas animirani film. U svakom slučaju radi se o animiranom filmu za odrasle”, iskren je Aleksa Gajić.

A što za samo odrasle?

“U filmu postoje scene seksa, psovanja, nasilja. Naravno nije sve eksplicitno.

Zvuči kao idealan poziv za mlađu generaciju.

Možda, jer deca vole animirane filmove i zato jer je zabranjeno voće najslađe.

Osim što je “prvi pravi srpski” Edit i ja kombinuje u sebi anima (animiranu mangu) manir i tehnike francuskog stripa u sebi (s obzirom da je Aleksa šest godina radio ka crtač za francuskog izdavača Solel).
Skromne mogućnosti i skroman broj ljudi uslovljen skromnim budžetom naterali su nas da shvatimo da film neće moći da ima raskošnu animaciju već da treba da se oslanja na estetiku i scenario koji neće biti toliko banalan i koji može da zainteresuje. Kao i kod animi, crtači su zbog velike produkcije bili prinuđeni da primene animatorske prečice koje služe da se brzo radi, a da pri tom izgleda efektno. na nas su naterale na isto.

Kada pričamo o francuskom stilu to je onda to što su likovi relani, nema karikaturalnih. Realno se i kreću. A što se tiče Anima one se ogledaju u statičnim kadrovima gde nema animacije gde se kadar oslanja na estetiku i na naglašenu atmosferu kadra.

Kako izgleda Beograd 2074, Beograd budućnosti? Kako si ga zamislio?
Nisam od onih koji bi da kritkuju urbanizam i arhitekturu Beograda. Hteo sam da napravim Beograd tako da bude prepoznatljiv. Slikali smo konkretne lokalitete i onda smo preko toga crtali i dodavali neke futurističke dodatke. I dalje su tu orunule fasade. Zatim tu su kako mi to zovemo bojleri tj. cevi koji stoje na fasadama i koji prave malo tu blejdranerovsku atmosferu. Ali nema nepreglednih oblakodera Nije u pitanju neki Star wars ultra high tech. Jedan skroman gradić 2074. Da je i 2074. isto s.... i da se nije mnogo toga prmenilo. Tu je jedna klasa na margini društva, ali ovog puta umesto etničkih manjina u pitanju su roboti. Gospodari ih odbacuju i kupuje nove modele. Tako npr. možete da vidite robotića kako prosi za recimo grafičku kartu. Tu su i dalje oronuli GSB, ali sada autobusi lebde.
Malo karikaturalno izdignuto na futuristički nivo, a u stvari opisuje situaciju kakva je i danas.

A kakva je situacija sa ljudima, npr. Edit?
Ista situacija je u kući glavne junakinje. Isto opisuje tu situaciju koja može i sada da se zatekne u domu. Mama koja je nervozna i gleda španske serije, ćerka koja hvata krivinu, deda koji misli da unuka drogira. Kada sam zamišljao o scenario, zamišljao sam da liči po malo na domaći film koji bi se razlikovao time što je animiran ali u suštini hteo sam da ti likovi dobiju jednu svoju crtu ličnosti, neku plemenitost, neku karakterizaciju koja nije toliko česta u animiranim filmovima. Film je već smešten u budućnost i to je već dosta još kada bih uveo super heroja, vanzemljace i teoriju zavere i podigao priču na neki ultra nivou bilo bi dosadna. Priča se u osnovi drži malih granica. Ljudskih.

Ko je Edit M. Stefanović? Da li te je neka posebna devojka inspirisala?
Sve je stvar fiziologije. Svaki strip autor uglavnom ima tip žene koju crta. U Alan Fordu tu su npr. Margot, Ljeponoga Betty koje liče. Isto tako Manarinu cicu uvek prepoznaš. Čovek dok se razvija kao crtač ima tu neku fizološku građu šake koja mu dozovoljava takav specifičan potez koji prati tu specifičnu fizionomiju. To se desilo i sa mnom. U jednom trenutku sam počeo da se zanimam za žene i devojke i da ih crtam. Dugim iscrtavanjem nekako se isfiltrirao taj stil. Ni jedna devojka konkretno nije prošla kroz moj život. Kao video sam je i puf tako će da izgleda Edit. Njeno lice negde podseća na muško, pa mi se dešavalo da ga iskoristim i kao osnovu za muška.

Posle dve godine rada kako kažeš doživeo si i ličnu transfromaciju. O čemu se radi?

Kada je počelo sve bio sam čovek povučeniji u sebe sa ne prevelikim iskustvom komunikacije sa ljudima, što i nije čudno s obzirom da sam samo sedeo između četiri zida i crtao stripove. I onda se desilo to da nas je bilo 7-8 da imam osam ljudi sa svojim problemima srećama radostima, bedacima...Baš je bio veliki udarac za mene, za prevejanog menadžera to verovatno ne bi bilo ništa. S vremena na vreme sam odlazio kući i pitao se “šta će meni sve ovo, zašto nisam ostao kod kuće da crtam stripove bog da me vidi”. Strip je lakši jer zavisiš samo od sebe. Ne može niko drugi da ti pokvari. Samo sebe možeš da zezneš. No sa vremenom sam se navikao. Kada se sve završilo, i kada je došlo vreme da se vratim kod Francuza sve više mi je bilo teško da se zamislim u 4 zida kako sedim i crtam. Sada mi prija malo da npr. pričam sa montažerom, sa animatorom, glumcima, muzičarima, ovima što rade pozadine...Ovaj posao je interensantniji, ali i teži i dinamičniji. Verujem da ću ostati u ovom poslu, da strip zabatalim. U suštini nema vremena za oba, mora da se bira.

Šta dalje?

Tražimo pravi scenario. Imamo nekoliko scenarija. Da ga napravimo. I stori bord, animatik – model liste izgled likova i ako sve bude kako bi trebalo krajem godine da se okupimo i da počnemo sa radom. Ovaj studio ne može da iznese jedan animirani američki film. Ovo je ekipa koja može da se bavi jednim malo alternativnijim pristupom koji se više bazira na interesantnom scenarističkom pogledu nego na atraktivno vizuelnom. Bio je predlog za jedan komercijalni scenario ali to sam odbio. Scenario po formuli gde sve znaš odmah , uživaš ali ne sumnjaš da će junak na kraju da pobedi. E, ja ne bih voleo to da radim.

Muzika, spotovi i glasovi

Boris Furduj je kompozitor muzike a njegov kompanjon iz grupe Proptotip Slobodan Štrumberger je radio aranžmane i post produkciju. Osim muzike za film biće i 6-7 pesma. Tri originalne i ostatak su autori ustupili na korišćenje. Učestvuju Kojot iz Eyesburn-a sa novim materijalom, Rapid force, Protoptip na dve pesme, Šazalakazu, Mini morisi – tj momci iz Kristala, Maki man sa svojim bendom Sport i reinkarnacija. Malo šarenija muzika, lepo upakovana. Soundtrack će verujem da objavi B92.
Spotovi – za SiR i Mini morisei biće napravljeni spotovi. Zavrteće se tokom septembra, a biće dostupni na našem site-u www.technotise.com.

Glasovi. Njih su likovima, između ostalih, pozajmili: Petar Kralj, Seka Sabljić, Srđan Todorović, Marija Karan, Boris Milivojević, Nikola Đuričko, Nebojša Glogovac i Sanda Knežević kao Edit.

Technotise priča

Cela priča sa Technotise-om je krenula 1995. godine kada sam uradio strip o robotu koji može da hipnotiše. E posle toga usledio je strip po kojoj je Edit i ja. U odsustvu nekog boljeg naslova odlučio sam da to ime zadrži, i kada sa Darkom Grkinićem 1998. godine strip 98 kao dimplomski.

Vreme između stripa i filma zauzeo je serijal Bič božiji koji sam radio za Solel. Šest godina i šest delova serijal se okončao. Ja sam rešio da se zahvalim na dugogodišnjoj saradnji i oni su rekli putuj igumane. I vrati se kada hoćeš i ja rešim da naprvim crtani film.

U startu je to trebalo da traje godinu dana međutim, shvatili smo da to ne može tako brzo da se ostavri. Posle je realniji plan bio dve godine što smo i ispunili sa dva meseca probijanja.

txt by Peđa Popović objavljen u casopisu YellowCab

Slika: