Lebbeus Woods - Arhitekta nesputan ogranicenjima stvarnosti

Ovo su usamljenicka vremena za Lebbeus Woods-a.

Ranih 90-tih ovaj Njujorski arhitekta proizveo je seriju mracnih i sumornih crteza koji su ga ucinili kultom figurom medju studentima i profesorima. Slike bombardovanih gradova naseljenih cudnim parazitskim strukturama kao da su prikazivale svet u stalnom stanju rata, u kome je zadatak arhitekte da stvara sigurne kuce za drustvene otpadnike.

Od tada Woods kao da je i sam postao otpadnik.

Arhitektura je danas veliki biznis. Dok je vecina njegovih kolega i prijatelja napustila svoje idealne gradove u poteri za isplativim narudzbinama, Woods je pokazao malo interesovanja za gradnju. Umetso toga, on nastavlja da radi za svojim crtacim stolom u uglu njegovog stana u centru Njujorka - usamljena figura nalik na monaha koja crta izuzetno apstraktne arhitektonske fantazije, od kojih su neke izlozene u okviru "Dreamland" izlozbe u MOMA.

Neki dovode u pitanje mudrost njegovog izbora. (Zasigurno se nije obogatio.) Ali to sto sada stoji zaista usamljen samo potvrdjuje zabrinjavajucu promenu u arhitektonskoj profesiji koja se desila tokom poslednje decenije. Napustajuci fantaziju zarad mnogo pragmaticnijih aspekata gradjenja, arhitektonska struka je izgubila deo svoje sposobnosti samo-kritike, da ne pominjemo jedno od njenih najvrednijih kreativnih orudja.

Ne tako davno mnogi svetski arhitektonski talenti ponasali su se kao da je realna gradnja ispod njih. Tokom 60-tih firme kao sto su Superstudio u Firenci i Archigram u Londonu dizajnirale su urbane vizije sa namerom da uzburkaju status quo. Ovi projekti - hodajuci mehanizovani gradovi i megastrukture koje se protezu preko planinskih lanaca i pustinja - bili su ostri napadi na glavnu struju profesije za koju su arhitekte avangarde verovale da nema kreativne energije.

Stvari su pocele da se menjaju krajem proslog milenijuma. Visoka arhitektura odjednom je postala vredan posed. Arhitekte poput Daniel Libeskind i Rem Koolhaas, koji su nekad bili osudjenj na akademske hodnike, iznenada su se borili sa hrpom novih narudzbina ne samo od elitnih kulturnih institucija vec i od velikih preduzimaca i bogatih korporacija.

Ovde sam prevela samo nekoliko paragrafa koji su mi bili zanimljivi zbog kritike stanja arhitektonske struke. Clanak je nedavno objavljen u NY Times-u i mozete ga u celosti procitati na sledecoj adresi:

http://www.nytimes.com/2008/08/25/arts/design/25wood.html?pagewanted=1&_r=1&sq=Lebbeus&st=cse&scp=1

Woods ce odrzati predavanje na Cornell University, Ithaca, NY, 31. oktobra u okviru simpozijuma "Architecture of Disbelief" [Arhitekura Neverice] tako da mozete ocekivati utiske :)