Banksy on Advertising

“People are taking the piss out of you everyday. They butt into your life, take a cheap shot at you and then disappear. They leer at you from tall buildings and make you feel small. They make flippant comments from buses that imply you’re not sexy enough and that all the fun is happening somewhere else. They are on TV making your girlfriend feel inadequate. They have access to the most sophisticated technology the world has ever seen and they bully you with it. They are “The Advertisers” and they are laughing at you.

You, however, are forbidden to touch them. Trademarks, intellectual property rights and copyright law mean advertisers can say what they like wherever they like with total impunity.

Fuck that. Any advert in a public space that gives you no choice whether you see it or not is yours. It’s yours to take, re-arrange and re-use. You can do whatever you like with it. Asking for permission is like asking to keep a rock someone just threw at your head.

You owe the companies nothing. Less than nothing, you especially don’t owe them any courtesy. They owe you. They have re-arranged the world to put themselves in front of you. They never asked for your permission, don’t even start asking for theirs.”

Romantizam i razvoj istorije kao nauke u 19 veku imaju veliku ulogu u sirenju  i organizovanom radu na zastiti spomenika.

Mnoga zdanja su se nakon nespretnih i neukih intervencija rekonstrukcije srusila i urusila, do pojave francuskog arhitekte Viole le Dika (1814-1879).

Zasluzan kao pisac studija o arh (“Recnik francuske arh od 11 do 16 v”) i kao ideolog restauratorskih principa. Zbog brojnih putovanja  postao je izvanredan poznavalac arh stilova, istovremeno veliki postovalac i pobornik neogotike. Svoje poznavanje gotike nije ostavio samo na hartiji nego ga je pretvorio u brojne intervencije na samim spomenicima.

On je utemeljio shvatanje o regotizaciji spomenika ne samo u arh konstrukciji nego i u sekundarnoj dekorativnoj plastici i opremi enterijera. Sa spomenika su se morali ukloniti svi elementi koji su izvedeni u drugim stilovima.”Restaurirati jednu gradjevinu ne znaci odrzavati je, opraviti ili cak obnoviti – restaurirati znaci vratiti joj arh celinu koju mozda nikada ni u jednom trenutku nije ni imala”

Prema le Diku da bi se spomenik mogao u celini ocenjivati i doziveti, neophodno je urbanisticki ga plasirati i ukloniti sve gradjevine u krugu od 2 visine spomenika, cak i u slucaju da su i one autenticni spomenici i ostaci goticke epohe.

Ovakve ideje i nacela Viole le Dika bile su u suprotnosti sa romanticarskim pristupom Ecole des Beaux Arts ali su prihvatani u mnogim oblastima Evrope.

Ovakvim metodama nazivanim “pseudoumetnickim demoliranjima” suprotstavljaju se najpre Viktor Igo (1802-1885)knjizevnik i pasionirani crtac i slikar. Zatim engleski knjizevnik, istoricar um, esteticar i slikar Dzon Raskin (1819-1900) koji je rekao da ” spomenici moraju umreti, ali je na ljudima da odgode chas njihove propasti”.

Sa sve prisutnijom krilaticom “konzervirati ne restaurirati” slozio se istaknuti becki istoricar um Alojz Rigl (1858-1905) cija je aktivnost povezana sa spomenickom zastitom na tlu bivse jugoslavije, ukljucuje estetiku i vrednovanje spomenika.

Drugi naucnik becke skole Maks Dvorzak, ist um, zastitu razradjivao na primeru Splita i spom. Dalmacije , postuje individualnost spom sa zadrzavanjem integriteta i stanja spom koji ima bioloske slojeve koje samo treba fiksirati i zastititi od daljeg narusavanja. = bioloski koncept zastite

Dvorzak je postavio principe konzervacije:

1) u najvecoj mogucoj meri zadrzati spomeniku namenu i okolinu

2) u oblik i izgled koji nece biti falsifikovan, lazan.

2. Navesti glavne teorijske pristupe zastiti graditeljskog nasledja u 20. veku i njihove pobornike

Zastita okoline spomenika znacila je odbacivanje shvatanja objekta kao izolovane i individualne jedinice. Umesto vrednovanja spomenika na osnovu njegovih individualnih kar, pristupa se valorizaciji  u odnosu na celinu kojoj pripada.

Metodi restauracije i konzervacije ostali su trajni. Le Dikovi i Dvorzakovi principi postali su aktuelni narocito posle 2. sv rata ali su se ipak ideje i zadaci zastite znatno obogatili i prosirili. Posle vrednovanja spomenika sa stanovistva istorije kretalo se ka kreativnom tretmanu koji je u sebi sadrzao i druge slozene slojeve valorizacije i tehnickih intervencija. Osnovni zahtev je bio da se spomeniku sacuva ili povrati zivot. Revitalizacija ili reanimacija isle su preko osnovnog pitanja i problema – konzervirati ili restaurirati, ali uz modifikovanu primenu ova dva kljucna stanovista. Preovladala su gledista koja su naginjala ka izbegavanju restauratorskih intervencija.

Rasirilo se stanoviste da se spomeniku ili spom. celini buducnost mogla obezbediti samo ako im se vrate ili osiguraju zivotne funkcije i zastupa teza da spomenike treba ukljuciti u savremeni zivot ne degradirajuci njegova spomenicka svojstva.

Izmedju 2 rata konzervatorske metode su se posebno razvijale u Italiji.

Izvanredan primer konzervatorske delatnosti, uz max i dosledno postovanje prvobitnog stanja, predstavlja rad na Venecijanskom Svetom Marku, ciji je izvodjac bio Fernando Forlati.

Posle Viole le Dika i Dvorzaka to je bio covek koji je zasluzan za razvoj zastite, “pravim cudima” koje je cinio kao obnovitelj razrusenih spomenika u gradovima Italije. Metode je izgradio na nacelima koja navodi Carta di restauro (Povelja obnove) doneta u Ita 1932. god. – ona je predstavljala najozbiljniji pokusaj za utvrdjivanje glavnih principa restauriranja sa jedinim ciljem da se obezbedi dalji zivot spomeniku time sto ce se fizicki osigurati i zastititi od daljeg propadanja. Forlatijeva misao je bila putokaz za obnavaljanje spom, pretezno od sacuvanog, postojeceg materijala.

1)    neophodno je konsolidovanje spom da bi im se povratila poremecena otpornost i snaga
2)    obnavaljanje spom dozvoljeno samo kada se raspolaze apsol. sigurnim cinjenicama a ne hipotezama
3)    spomenike koji su nastali mnogo pre sav. civilizacije koji nisu u upotrebi, kao sto su anticki spom, nikako ne treba dopunjavati, vec primeniti ANASTILOZU tj sastavljanje zatecenih i razbacanih ostataka
4)    spom koji su jos zivi treba upotrebljavati samo za svrhe bliske prvobitnoj nameni
5)    treba sacuvati sve el umetnickog kar bez obzira an stil i vreme nastanka
6)    briga o spom podrazumeva i brigu o okolini
7)    prilikom neophodnog dodavanja delova radi konsolidacije ili upotrebljivosti oni se moraju svesti na najmanju mogucu meru i ne smeju imati dekorativnu individualnost
8)    dodaci se moraju jasno razlikovati po materijalu i jednostavnim profilacijama kako ne bi doslo do zabluda i falsifikovanja
9)    ako stara konstruktivna sredstva nisu dovoljna, dozvoljeno je koristiti najmodernija sredstva
10)    iskopavanja i istrazivanja starih spom treba da se izvode metodicno i sistematicno, sa obezbedjenjem zastite i cuvanja nalaza in citu (na mestu)
11)    restauraciju i iskopavanje treba da prate precizna dokumentacija i analiticki izvestaji

3. Navesti najvaznije medjunarodne norme i povelje

Velika kulturna dobra jedne zemlje mogu biti od znacaja samo za nju, ali i za vise zemalja tj da budu od opsteg znacaja za kulturu citavog covecanstva. Primer su iscezle civilizacije a danas raspodeljene izmedju vise zemalja (prekolumbijska Amerika stri Egipat, Grcka, Rimsko i Viz carstvo).

Citavo covecanstvo ujedinjuje se preko medjunarodnih organizacija gde se utvrdjuju kriterijumi za odabiranje kulturnih dobara, izgradjuju se zajednicki stavovi zastite i razmenjuju iskustva, koja se proklamuju kroz povelje o zastiti kult. dobara.

Najvecu opasnost za kult dobra – medjusobni ratovi i oruzani sukobi, zato se za vreme mira medju drzavama stvore norme , po kojima ce se buduce zaracene strane upravljati. Svaka zemlja potpisnica sastavlja za sebe spisak samo najvaznijih spomenika i podnosi.

Atinska povelja 1931. = prva povelja o zastiti kulturnih dobara sa medjunarodnom solidarnoscu u izvesnoj meri i pokusaju da se formulisu principi pristupa u tehnickoj zastiti

Druga povelja o konzervaciji i restauraciji spom. i spom celina, donesena je na II medjunarodnom kongresu arhitekata i tehnicara konzervatora u Veneciji 1964. U njoj se daju opsti principi cuvanja i tehnicke zastite; njena vrednost je narocito u tome sto se prvi put tada proklamuje princip da u okviru graditeljskog nasledja treba sagledavati ne smo objekte od monumentalnog i umetnickog znacaja, vec i objekte skromne arh seoskog i narodnog graditeljstva. Do tada su o njima vodili racuna vise etnolozi nego arhitekte.

Dve medjunarodne konvencije donete u okviru Generalne konferencije OUN za prosvetu, nauku i kulturu u Parizu 1972. – prva se odnosi na zastitu svetske kulturne i prirodne bastine, druga na kategorizaciju kult dobara po istorijskom, kulturnom i umetnickom znacaju.

Povelje i deklaracije UNESCO – a  i  ICOMOS – a

Ovakve povelje su samo preporuke i putokaz, i nemaju obaveznu snagu kao sto to imaju Medjunarodni ugovori o zastiti kulturnih dobara.

4. Objasniti pojam kulturno dobro, navesti i objasniti vrste kulturnih dobara prema vazecem zakonu

Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opšteg interesa koje uživaju posebnu zaštitu utvrdjenu zakonom.

U Srbiji se uvodi prvi Zakon o kulturnim dobrima od 1947., a po zakonu iz 1977. kulturno dobro obuhvata sve ono što je kultur. i istorijskog znacaja.

1994. donet je poslednji zakon po kome se regliše cuvanje spomenika i regulisanje istih.

Zakon svrstava sva kult dobra u 2 grupe:

Nepokretna:

1. spomenici kulture
2. prostorne kulturno-istorijske celine
3. arheološka nalazišta
4. znamenita mesta

Pokretna kulturna dobra su :

1.    umetnicka dela i istorijski predmeti
2.    arhivska gradja
3.    filmska gradja
4.    stare retke knjige

5. Navesti i objasniti vrste nepokretnih kulturnih dobara prema vazecem   zakonu..

Nepokretna kulturna dobra su:

1.    Spomenici kulture

-         gradjevinski i arhitektonski objekti i celine, drugi nepokretni objekti, delovi objekata i celine koji su vezani za odredjenu sredinu, dela monumentalnog i dekorativnog slikarstva, vajarstva i primenjenih umetnosti, kao i druge stvari chija su svojstva od posebnog znachaja za kulturu i istoriju.

-         Tu narochito spadaju: stara utvrdjenja, stari gradovi i njihovi ostaci, stari rudnici, shanchevi, vodovodi i mostovi; stare kule, vodenice i valjalice; crkve, manastiri, dzamije i slichni objekti stariji od 50 godina; stari konaci, amami, karavan-saraji, hanovi, chesme, sahat-kule;stari dvorci, letnjikovci, radionice; stara groblja, stecjci, krajpustashi, kucje u kojima su rodjene ili u njima radile istaknute lichnosti, zajedno sa stvarima koje su im pripadale, zgrade vezane za istorijske dogadjaje, spomen-obelezja i spomenici oslobodilackim ratovima i drugim znachajnim dogadjajima i lichnostima.

2.    Prostorne kulturno – istorijske celine

-         delovi urbanih ili ruralnih naselja koji kao celina imaju svojstva od posebnog znachaja za kulturu i istoriju.

-         To su: trgovi, ulice, delovi zgrada ili naselja sa objektima kao shto su chesme, bunari, javni spomenici, ukrasna plastika, zidovi, ograde, dvorishta, prolazi i slichne vrednosti u njihovom sastavu.

3.    Arheoloshka nalazishta

-         su delovi zemljishta koji sadrze ostatke gradjevina, objekata i drugih predmeta iz proshlosti od posebnog znachaja za istoriju.

4.    Prirodne znamenitosti

-         objekti ili delovi prirode cija su svojstva od posebnog znacaja za kulturu i istoriju: formacije stena, minerala i kristala, klisure, pecine, vrela, vodopadi, retki primerci stabala, delovi prirode kao mesta vezana za znacajne ist. dogadjaje i licnosti.

5.    Muzejska gradja

6.    Arhivska gradja

7.    Filmska gradja

6. Spomenicka svojstva – objasniti pojam, navesti vrste spom. svojstava

Da bi se jedna vrednost za koju postoji javni interes mogla sacuvati od unistenja, potrebno je najpre da se znaju svojstva koja treba da poseduje. I kao sto se pojam spomenika kulture prosirivao na sve veci broj objekata i celina, tako su se i spom. svojstva sve vise otkrivala i dopunjavala.

Danas znamo da vrednosti spomenika kult mogu biti:

-         naucno dokumentarne
-         istorijske
-         umetnicke ili umetnicko – zanatske
-         kulturne
-         etnografske
-         arhitektonske
-         arheoloske
-         gradjevinske ili gradjevinsko – konstruktivne
-         urbanisticke
-         ruralne
-         ambijentalne
-         vrednosti originala ili falsifikata
-         vrednosti unikata ili zbirke
-         vrednosti starine itd.

Kult dobro ili spom kult moze da ima samo jedno ili vise svojstava istovremeno.

Utvrdjivanje kriterijuma o spomenickim svojstvima vrlo je vazno i unosi red i definisanost u proces zastite graditeljskog nasledja. Zbog nepoznavanja ovih svojstava cesto je dolazilo, i u proslosti i danas do potpunog unistavanja spomenika kulture i graditeljstva. Takodje, utvrdjivanjem ovih kriterijuma znatno je olaksan postupak valorizacije i jasno je ukazan put kojim taj process treba da ide, sta iz ogromnog fonda graditeljskog nasledja treba cuvati kao spomenik kulture, a sta ne.

7. Objasniti postupak valorizacije graditeljskog nasledja

Izvestan stepen valorizacije spom graditeljskog nasledja bio je prisutan vec u samim zacecima sluzbe zastite u Srbiji, sa prvom uredbom iz 1844. koja u kriterijumima osim istorijskog uvodi i umetnicki.

Utvrdjivanjem kriterijuma o spom svojstvima val. postupak je u mnogome olaksan ali je i dalje vrlo tezak, slozen – zbog nepoznavanja spom svojstava kako u proslosti tako i danas, cak i iz najplemenitijih pobuda, dolazilo je do potpunog unistavanja znac spom kult (rusenje srvekovn grada na Avali – Žrnova radi podizanaj spom Neznanom Junaku, rusenje Ičkove kuće u Beogradu, rusenje Gospodar Jevremovog konaka u Sapcu, svih zgrada domacinstva Vuka Karadzica u Tršiću – svi danasnji obj-ti su plod rekonstrukcije).

Valorizacioni postupak predstavalja interdisciplinarni rad grupe strucnjaka raznih profila: arhitekata, istoricara, ist um, arheologa, etnologa itd.

Ranije je prema zakonima o zastiti spom kulture i grad nasledja val postupak za sve spom bio isti, pa su svi spom kult uzivali ista prava zastite. Zbog prakticne potrebe za slucaj opste opasnosti, ratova i zbog medjunarodnih ugovora o pravljenju spiskova kult dobara od opsteg svetskog znacaja, uvodi se stepenovana valorizacija : gde dolazi do selekcije spom kulture, posle prve valorizacije, a prema njihovom znacaju.

Posle opste valorizacije kojom se objekt utvrdjuje kao spom od znacaja za javni interes (=prvostepeni valorizacioni postupak) , spom se podvrgavaju jos jednoj valorizaciji u cilju odabiranja i proglasavanja spom od velikog i spom od izuzetnog znacaja.

To ne znaci da se ostalim spom u normalnim uslovima nece ukazivati dovoljna zastita, vec se samo valorizuju izuzetne vrednosti koje moraju biti uvek u prvom planu zastite.

8.    Navesti i objasniti kategorije kulturnih dobara u odnosu na njihov znachaj (prema vazecem zakonu)

Nasi raniji zakoni izjednacavali su u pogledu valorizacije sva kulturna dobra. Val postupak za sve spomenike kulture bio je isti, pa su ovi nakon obavljene valorizacije i zakonskog proglasenja za spomenik kulture uzivali ista prava zastite.

Prema vazecem zakonu predvidja se selekcija spom kult nakon obavljene prve valorizacije, a prema njihovom znacaju. Valorizacioni postupak odvija se u dve faze :

1. prvostepena valorizacija – nakon koje se proglasavaju kulturna dobra od znacaja za javni interes

2. drugostepena valorizacija – odabiraju se i proglasavaju kulturna dobra od velikog znacaja /gradski zavod zastite/ i kulturna dobra od izuzetnog znacaja /republicki zavod zastite/

Ovo stepenovanje je uvedeno iz prakticnih razloga, za slucajeve opste opasnosti, ratova kao i zbog medjunarodnog ugovora o pravljenju spiskova kulturnih dobara od opsteg svjetskog znacaja.

U zavisnosti od znacaja kulturna dobra se razvrstavaju u kategorije /zakon iz 1994.godine/:

1. Kulturna dobra

2. Kulturna dobra od velikog znacaja – vezano za lokalnu sredinu, regionalne celine /Hotel Moskva, Narodno pozoriste, Srpsko lekarsko drustvo…/

karakteristike:     1. znacajno je za odredjeno podrucje ili razdoblje

/bar jedna/         2. svedoci o znacajnim dogadjajima i istaknutim licnostima iz nacionalne istorije

3. svedoci o drustvenim ili prirodnim pojavama, odnosno uslovima drustveno – ekonomskog i kulturno – istorijskog razvoja u odredjenim razdobljima

3. Kulturna dobra od izuzetnog znacaja – manji broj objekata, izabran zbog unikatnosti, retkosti, karakteristicni predstavnik koji prevazilazi regionalne okvire, vec je od nacionalnog znacaja / Kosancicev venac, Ulica kneza Mihaila, prostor beogradske tvrdjave, najstariji delovi grada – od antike do danas originalna urbana matrica, Kapetan Misino zdanje – prvi univerzitet, Konak kneginje Ljubice i kneza Milosa /

karakteristike:  1. poseban znacaj za drustveni, istorijski, kulturni razvoj naroda u nacionalnoj istoriji, znacaj za razvoj prirodnog okruzenja

/bar jedna/        2. svedoci o presudnim istorijskim dogadjajima i licnostima i njihovom delovanju u nacionalnoj istoriji

3. predstavlja raritetne primerke stvaralastva svog vremena ili jedinstvene primere iz istorijske prirode

4. veliki uticaj na razvoj drustva, kulture, nauke i tehnike

5. izuzetna umetnicka ili estetska vrednost

9. Objasniti spomenicka svojstva i vrednosti prostornih kulturno – istorijskih celina i primere

Spomenicka svojstva i vrednosti utvrdjuju se postupkom valorizacije celina i objekata kojoj prethode razlicita istrazivanja i prikupljanja dokumenata o postojecem stanju. Cilj je kategorizacija celina /za GUP/ i objekata /za DUP/.

Valorizacija treba da se vrsi po nivoima prostora i treba da obuhvati valorizaciju :

1.      starih gradova i gradskih jezgara – koji imaju delimicno zavrsenu strukturu

2.      funkcionalnih urbanih celina od znacaja za postanak naselja

3.      manjih prostornih jedinica

4.      urbanih vrednosti pojedinih istaknutih arhitektonskih objekata

5.      urbane vrednosti okoline – prirodne ili gradjene

1. Valorizacija prostornih celina

A. celine znacajnih spomenickih vrednosti izuzetnog ili velikog znacaja

To su celine koje imaju isorijske, urbanisticke, ambijentalne vrednosti i u kojima je skoncentrisan veci broj spomenika arhitektonske vrednosti / Kosancicev venac, Knez Mihajlova/

B. celine arhitektonsko – ambijentalnih ili ambijentalnih vrednosti posebnog znacaja

To su grupacije i potezi koji prezentuju arhitekturu odredjene istorijske epohe /koja je karakteristicna za tradiciju, za graditeljsko iskustvo, za razvoj i izgled grada /- bez znacajnijih arhitektonskih objekata / Kopitareva gradina /

C. celine spomenickog karaktera i celine sa spomenickim svojstvima

To su celine koje sadrze neke istorijske, urbanisticke i arhitektonske karakteristike bez izrazitijih vrednosti / npr.kontinuitet namene – Bulevar kralja Aleksandra /

2. Valorizacija objekata

A. objekti znacajnih spomenickih vrednosti – spomenici kulture – velikog ili izuzetnog znacaja

To su objekti koji imaju posebne istorijske, kulturne, arhitektonske vrednosti u celinama ili izvan njih

B. objekti arhitektonsko – ambijentalnih ili ambijentalnih vrednosti

To su objekti koji daju pecat ambijentalnim celinama, ali van ambijenta nemaju znacenje

C. Objekti spomenickog karaktera ili sa spomenickim svojstvima

Objekti kulturnih i istorijskih vrednosti bez posebne arhitektonske vrednosti

Objekti koji su zbog prepravki izgubili spomenicku vrednost

D. novi objekti – objekti u neskladu sa ambijentom

- objekti u skladu sa ambijentom

Dokumentacija o objektima – evidencioni karton sa podacima o svakom objektu

A. prostori ambijentalne vrednosti – dvorista, ulice, trgovi – u vezi sa ambijentalnim istrazivanjima

B. struktura plana /i elemenata strukture/ od posebnog istorijsko – urbanog znacaja – trase ulica, granicne linije ulice, trga, regulaciona linija /u celinama i

C. prostori, mesta i linije uredjenja karakteristicni za sagledavanje     – motiva          – dominanti     – panorama

D. elementi prirode – u organskoj vezi sa izgradjenom strukturom

10. Objasniti pojam i navesti osnovne pristupe i metode tehnicke zastite graditeljskog nasledja

Formalna pravna zastita ↔ Tehnicka zastita

Formalna pravna zastita

Kada se postupkom valorizacije utvrdi da neki objekat ili cjelina imaju takva spomenicka svojstva koja su od javnog interesa, oni se stavljaju pod zastitu drzave i nad njima se primjenjuje poseban rezim predvidjen zakonom o zastiti kulturnih dobara.

Ovim se objekti stavljaju pod pravnu zastitu drzave cime se onemogucavaju postupci rusenja, ostecenja, nestrucne promjene oblika i izgleda. Svojina nad objektom se ne mijenja. Drzava na sebe preuzima moralne i materijalne obaveze

Tehnicka zastita

mora da slijedi formalnu pravnu zastitu. Pojam tehnicke zastite podrazumijeva niz razlicitih metoda i postupaka djelovanja na samom spomeniku kojima se spomenik stiti od daljeg propadanja. Metode tehnicke zastite graditeljskog nasledja prema njihovom karakteru mozemo svrstati u sledece grupe:

1.      tehnicke mere privremene zastite

2.      primena zastitnih gradjevina

3.      primena konzervacije

4.      primena anastiloze

5.      primena restauracije

6.      primena kombinovanih metoda

7.      preseljavanje nepokretnih spomenika

Koji ce se metod i u kom slucaju primijeniti zavisi od mnogih okolnosti, a najvise od stanja spomenika i dokumentacije o njemu kojom raspolazemo /materijali, ugrozavanje kojem je bio izlozen…/. O tome se odlucuje od slucaja do slucaja. Medjutim, postoje odredjeni zajednicki pricipi na kojima pociva savremena zastita i koji su smjernice za svaki rad na zastiti. To su nacela koja bi trebalo postovati pri preduzimanju bilo koje metode zastite:

1.      nacelo cuvanja autenticnosti spomenika i njegovih spomenickih vrijednosti

2.      nacelo postovanja svih stilova na jednom spomeniku

3.      nacelo postovanja svih vrijednosti na spomeniku

4.      nacelo stalnosti spomenika na mjestu na kome je sagradjen

5.      nacelo dokumentarnosti i kontinuiteta rada

6.      nacelo saradnje sa drugim stranama

Metodama tehnicke zastite prethodi elaborat o spomeniku /istorijski znacaj,                        /, nakon cega se radi dokumentacija o postojecem stanju /osnove, presjeci, izgledi, materijali /. Tokom radova vodi se evidencija o mjerama, primijenjenim materijalima, kao i evidencija o gradjevinama koje se ruse.

U pocetku je postojao samo izraz konzervacija za sve radove na zastiti. Kasnije je uveden i pojam restauracija i pojam konzervatorsko – restauratorski radovi.

To je unosilo zabune i nedoumice, narocito kada su vise puta trazena sredstva za “restauraciju” istog objekta, jer su nestrucna lica smatrala da je to poduhvat trajnog karaktere.

Danas se koristi pojam tehnicke zastite koji obuhvata i sve ostale metode zastite.

Ranije:        pasivne zastita = konzervacija

aktivna zastita = restauracija

Prikladnije:  pasivna zastita = pravna zastita

aktivna zastita = revitalizacija

11. Objasniti savremeni metodoloski postupak tehnicke zastite graditeljskog nasledja

Najveci problemi u tehnickoj zastiti proizilaze iz toga sto se vrlo retko zna kako su spomenici, sada osteceni ili poruseni, nekad izgledali.

Savremeni metodoloski pristup tehnickoj zastiti pociva na svestranoj naucnoj analizi svih elemenata koji se moraju uzeti u obzir pri donosenju odluke o preduzimanju mera tehnicke zastite.

Konzervatorsko metodoloski pristup podrazumeva da :

1.      svaka konzervatorska intervencija pociva na prethodnom naucnom istrazivanju

2.      svaka konzervatorska intervencija mora da bude pracena naucnim ispitivanjem

3.      svaka konzervatorska intervencija treba da bude objavljena u naucnim publikacijama

Ovaj princip se na razne nacine primenjuje i za druge metode tehnicke zastite :

- kod arheoloskih lokaliteta – nikakva tehnicka zastita nije moguca sve dok se ostaci pod zemljom ne otkopaju  i ne istraze naucnim putem. Ipak, prethodno navedeni metodoloski postupak moze biti primenjen na parcijalno istrazenim delovima, tj u okviru istrazene povrsine

- spomenici delom nad, delom pod zemljom – naucno istrazivanje, otkopavanje i proucavanje delova nad i pod zemljom mora biti osnova za izradu projekata tehnickih intervencija. Ovo ne treba uvek da bude doslovno primenjeno, narocito onda kada otkopavanja mogu da ostete nadzemne ostatke. / tvrdjave, sr vekovne i anticke gradjevine /

- tehnicke mere zastite su nekada i jedini nacin da se dodje do naucnih podataka o samom spomeniku. To su spomenici koji su u najvecoj meri sacuvani ali su promenili svoj prvobitni izgled i oblike arhitekture pregradjivanjem, nadzidjivanjem, malterisanjem spolja i iznutra / obicno 18. i 19.vek /. To nisu prethodna istrazivanja, vec sastavni deo konzervatorskih radova posle kojih moraju da uslede definitivni radovi. Pre ovih konzervatorskih radova neophodna su istrazivanja, pre svega istorijskih podataka o rusenjima, pozarima, obnovama i sl.

- spomenici nad zemljom – prethodna istrazivanja se uglavnom sastoje iz istorijskih podataka o nastanku spomenika, dogadjajima u vezi sa njim…Potrebno je izdvojiti ove podatke koji su od znacaja za izradu projekta tehnickih intervencija tj. potrebno je dati konzervatorsku studiju bolje nego svestranu studiju o objektu. Na tim studijama obicno rade istoricari, istoricari umetnosti, etnolozi / sveobuhvatne /. Konzervatorsku studiju rade specijalisti arhitekte konzervatori, istoricari umetnost konzervatori, etnolozi konzervatori, arheolozi konzervatori.

U dokumentaciji prethodnih istrazivanja ne smeju se nikako zaobici /jer daju najbolje podatke na osnovu kojih se cesto donose predlozi/ :

1. slikani modeli na freskama koje ktitori svojih zaduzbina drze u rukama. Narocito bitno tamo gde se prvobitan izgled promijenio /nisu uvek jednako upotrebljivi/ – / najtacniji su iz vremena kralja Milutina /. To su najstariji crtezi spomenika arhitekture kod nas. Cesto imaju naslikan niz detalja koji su nam neophodni pri izvodjenju tehnicke zastite.

2. pravi tehnicki crtezi  – koji daju precizne podatke.urezani u fasade Bogorodichine crkve u Studenici. Ima  ih vrlo malo.

3. bakrorezi – 17. i 18.vek – odlican izvor informacija, daju uglavnom tacne podatke. Znacajni su oni koji prikazuju stare gradove, utvrdjenja, manastire. Obilje podataka o opstem izgledu celine, i objekti koji danas vise nema,  ali i detaljima. Za citanje je potrebno izvesno predznanje.

4. drvorezi – grublji od bakroreza

5. grafike i ulja – 19. i 20.vek – mogu biti znacajni kada prikazuju spomenike arhitekture proslosti, Feliks Kanic, Djordje Krstic, Ljuba Ivanovic

6. stare fotografije – pouzdan izvor

7. novac, medalje, spomenice sa crtezima spomenika arhitekture

8. pocasni stubovi rimskih imperatora – slike gradjevina koji su podizali (reljef Trajanovog mosta preko Dunava, u Djerdapu, na njegovom pochasnom stubu u Rimu je dokument o konstrukciji tog mosta)

Zadatak istoricara je da ukazu na ovu prethodnu dokumentaciju, a arhitekt je kompetentniji u pogledu njenog koriscenja za tehnicku zastitu.

12. Navesti i kroz primere objasniti faktore koji negativno uticu na graditeljsko nasledje

Neki faktori su postojali i u proslosti i danas, a neki su posledica savremenog civilizovanog zivota. Neki su izvan spomenika, a neki u njima samima.

1. Prirodne pojave

1. atmosferske padavine – kisa, sneg, grad /bez krova – arheoloska nalazista, spomenici u rusevinama – kise ispiraju spojnice i vezivni mat. i natapaju zidove vlagom /, kratkotrajni su,ali uz razorne posledice/

2. temperaturne promene, mraz i vlaga / temperaturne promene – variraju +40/-40 / voda pri niskim u led povecava zapreminu razorno po materijal. Stalne visoke/niske temp su povoljne cak imaju konzervatorsko dejstvo.

3. erozija – eolska erozija = erozija od vetra /dvostruko dejstvo: spom starog Egipta – Kip velike Sfinge sasvim okrunjen po povrsini, a grobnica u Abu Simbelu do otkrivanja bila zasuta peskom/, -morska = abrazija /dvojako: napada obalu rusi i raznosi gradjevine u priobalju= stari Efesos u maloj Aziji, slane cestice mora duvaju ka kopnu na nekoliko km, razaraju vezivni mat i zivopis = od takvog uticaja mora boluju svi spomenici graditeljstva na nasem primorju zajedno sa Hilandarom koji je udalj 2 kmod mora, dobro dejstvo morske erozije=otkrivanje praistorijske nekropole na obali kod  hilandarskog pristanista u Svetoj Gori za koju niko nije ni pretpostavljao da se tu nalazi/ ,- recna – odnela reka Morava najveci deo rimskog kastruma Marguma, potapanje – reka Nil ostrvo File i sve hramove do najvishih delova, kapitela i arhitrava, bujicharska erozija – nagla i kratkotrajna nanosi obilje materijala: kamen, drvo, sljunak, pesak mulj – zatrpava obj – trpez i zgrade za st u manastiru sv. arhandjela kod prizrena, nanos bio i preko 12m visine.

4. vegetacija – uvlaci u zidove vel kolic vlage, snaga korena razbija zidove – spom starih prekolumbijskih civ u sr Americi, Maja i Asteka, pa spom Indije, Kambodze, Burme..

5. vulkani  – pepeo /dobro/ – erupcija Vezuva zatrpani Herkulanum i Pompeja – sve sacuvano , lava /lose/ – anticko naselje na ostrvu Teri ostalo okamenjeno i na njemu danas novi grad

6. zemljotresi –  monum gradjev opeka i kamen stradaju a bondruk ne, ali nisu javnog karaktera, Dubrovnik stradao, Bogorodichina crkva u Studenici

7. pozari – stradaju gradjevine od drveta i mesovitih mat, opasnost za sve man zbog drv konstr

8. zivotinje, ptice, insekti – zagadjuju

zmije,pacovi,ptice – u napustenim gradovima, utvrdjenjima; golubovi i slepi misevi – zagadjuju izmetom, posebno golub nije spomen – frendli

2. Drustvene pojave

1. ratovi i revolucije – u II sv ratu Narodna bibl u Beogradu, Zicha, Smederevski grad.

2. ideoloske borbe i iskljucivost ideologija – i u periodima mira, sa mnogih napustenih gradjev odnosen je mat za zidanje kako se koja religija ili vladajuca struja smenjivala: rusenje sv. Arhandjela kod Prizrena i izgradnja Sinan – pasine dzamije

3. raznosenje materijala sa spomenika – odnos mesnog st prema gradjev – selo Bregovina u blizini lokaliteta razorenog vizantijskog grada, malter oci svetaca sa fresaka unistavane zbog verovanja da moze da vrati vid

4. pojava novih pronalazaka u ratnoj tehnici – kako su se pronalasci odrazili na razvoj gradova i utvrdjenja = fortifikacione objte, bgd, nishka djava, smed grad i golupac = preradjivanje zbog vatrenog oruzja

5. razvoj civilizacija, nestajanje jednih i pojava drugih – nestajanje egip kult pojava arabljanske, nest grch i rimske pojava kult varvarskih naroda i vizantijske, potiskivanje viz kult i njeno zamenjivanje islamskom. redji sluchaj asimilacije kulturne kao grchka i rimska.

a) Eksploatisanje prirodnih bogatstava

1. otvaranje rudokopa, kamenoloma, naftonosnih nalazista /narocito

opasno kad se vrsi ispod spomenika/ explozije, u blizini / npr. Sopocani, Ravanica jer su kamenolomi uvek blizu spom kao prir nalaziste mat/

2. poljoprivredni radovi – duboko oranje a spom ispod tankog sloja zemlje

b) savremena industrijalizacijai elektrifikacija

1. izgradnja velikih industrijskih postrojenja – ambijentalno neuklapanje i zagadjivach

2. hidrogradnja i irigacioni sistemi / brane i vestacka jezera / -podignut nivo vode i vest jezera potapaju spom, podizanje brane u dolini Nila, Djerdap na Dunavu, stabilnost tla, Lepenski vir demontiran i prenesen, unistene stare vodenice u Prizrenu menjanjem toka voda

3. izgradnja telekomunikacionih i elektricnih postrojenja – opdzemni vodovi najpogod za spom

c) Savremeni saobracaj

-  izgradnja suvozemnih puteva i zeleznica, preko arh nalazista – put u Mikeni delom ide preko starog podgradja, put preko starog foruma u Rimu, zel st pored najveceg i najlepseg srpskog srvek grada Smedereva

d) Savremena urbanizacija

-  nova izgradnja u zgusnutim urbanim sredinama – opasnost od rusenja ili narusavanja amb vr

-  nova izgradnja u ruralnim celinam

Faktori propadanja koji su u samim spomenicima

- polozaj

- materijal od koga su gradjeni

- tehnika gradnje

13. Navesti i objasniti klasifikaciju graditeljskog nasledja prema njihovoj ocuvanosti i vrstama

Od neg utic kojima su spom izlozeni zavisi njihovo fiz stanje i oblik zastite koji cemo da primenimo. Klasifikacija je data prema vrstama spom sa zajed osob.

Arheoloshka nalazishta (lokaliteti)

sloj zemlje deblji kod bolje ochuvanih, kada se ukloni zemlja brze se raspadaju jer gube vlagu koju su dole chuvali i bili u zemlji cuvani

kulturni sloj = sloj zemlje arheoloshkog lokaliteta gde su mat. ostaci zivota

sterilni sloj = iznad i ispod kulturnog, gde nema mat. ostataka

prema vrstama mat. ostataka : praistorijske i klasicne, odnosno rano-srvekovne i srvekovne.

Nepokretni obj su u naj step ostecenja , vise tragovi nego ostaci, tesko za spasiti (stamb zgrade Lepenskog Vira u Djerdapu)

po mestu na kome se nalaze mogu biti u i van urbanizovanih sredina. 1-teze zast lokaliteta, lakse organizovanje zastite lok, 2-obrnuto.

Gradovi (utvrdjenja) i utvrdjeni zamkovi

1.    gradovi za borbu hladnim oruzjem

2.    isti gradovi koji su prerasli u feudalne zamkove

3.    gradovi za borbu vatrenim oruzjem

1 – imaju visoke kule i vrlo debele zidove – spec postupkom sa lomljenim/pritesanim kamenom i dva lica izmedju kojih je ispuna od sitnijih komada kamena sa mnogo maltera. Redje su u urbanizovanim sredinama, gradjevina u unutrashnjosti obuchno skroz porushene, djava obrasla u vegetaciju i pod gomilom shuta, imaju osobine arheoloshkih terena.Ono shto je sacuvano obicno je orig, nije prepravljano, osim kao posledica novog naoruzanja.

2 – slicne samo u njima postoje monum gradjevine u kojima se stanovalo. Ocuvanije su od prve grupe, obicno van sav saob, nepristupacne sto poskupljuje tehnicku zast ali doprinosi poetici pejzaza i njih kao ukrasa.

3 – Gradovi Vobanovog sistema zauzimaju dosta velike povrshine. (debeli zemljani bedemi – 2str obloga obicno unistena i rovovima- cesto zatrpani, korisceni kao deponije za gradsko smece ) Gradjev koje su postojale obicno jako porusene pogotovu nastale na terenima starijih kultura (Bg, Nish), zastitu karakterise masovnost i velika kubatura zemjlanih i zidarskih radova.

Utvrdjena naselja

mnoga naselja(varosi) bila su opasana utvrdjenjem koje se sastojalo od bedema i kula. kod nas ih ima najvise na primorju, zbog malog prostranstva utvrdj naselja velika je zgusnutost gradjev u njima. dubrovnik -zivi, ulcinj – polunapusten, stari bar –rusevine, ostali zidovi a krovovi i mk padaju (ocuvani ukoliko i dalje zive tj se koriste)

Monumentalni spomenici sakralne i profane arhitekture

obicno spec teh zidanja sa dobrom obradom mat, obicno sa svodnim konstr koje se sruse i ostanu samo zidovi.Njihova okolina je obicno arheol. nalaziste (porusene st zgrade u Decanima, crkva potpuno sacuvana).

Mostovi i akvadukti

Mostovi stari se retko sacuvaju (stari most u Skoplju, most u Mostaru-oko cega je organizovan ceo grad).

Memorijalne gradjevine

mogu biti bez ikakvih stilskih i arh kar ali imaju ist ili druga svojstva spom kult, spadaju i obicne seoske kuce*(brvnare, zidane: kuca kneza Milosa u Gornjem Cenucu,  male kuce kuce gradjanske arh 19v..)

izmenjenim se vraca prvobitni izgled, srusene se redje onavljaju

Stara groblja, stećci, nadgrobni spomenici i spomenici krajputaši

arheloske, ist ili etnografske vrednosti. stara groblja kao arheol lok raylikuju se jer nemaju ostatke gradjevina. srvekovna – grobnice obicne ravne nadgrobne ploce, stecci – bogatu plastiku, pravoslavna groblja 19v – vertikalni kameni krstovi ili jednostavni obelisci sa natpisima i plastikom, koja je dekorativna i ima simbolican kar.

seoska muslimanska groblja neobradjene kanemene ploce bez ikakvih natpisa, gradska musl groblja narocito obradjene nadgr spom “nishane” mogu biti vrlo dekorativni. ima i mermeni sarkofazi sa plastikom islamskog kar.

krajputasi kraj puta – oasnost za sva  ova groblja da se urbanizacijom uniste.

14. Navesti i objasniti osnovne principe tehnicke zastite graditeljskog nasledja

Bez obzira na to koja ce od metoda tehnicke zastite biti primienjena na odredjenom spomeniku /sto se odlucuje od slucaja do slucaja/, za sve vrste tehnickih mera zastite vaze izvesni opsti principi kojih bi se trebalo pridrzavati i koji su smernica za izvodjenje ovih mera.

1. Nacelo cuvanja autenticnosti spomenika i njegovih spomenickih vrednosti

- jedan od glavnih imperativa pri svakoj intervenciji pri tehnickoj zastiti spomenika je njegova autenticnost i spomenicke vrednosti i neophodnost njihovog ocuvanja.

- ipak, svaka intervencija na zastiti spomenika kulture narusava u nekoj meri autenticnost i vrednost originala. Cesto je i pre nas ta vrednost originala narusena, pa moramo da je trazimo i tokom vremena uocavamo.

- zbog toga, opsti stav prisutan u zastiti spomenika kulture, je da tehnicke intervencije treba svesti na minimum i kada je god to moguce primeniti metod konzervacije, a ne restauracije

2. Nacelo postovanja svih stilova na jednom spomeniku

Postoje spomenici koji su:

1.      gradjeni tokom vise vekova, zapoceti u jednom stilu a zavrseni u drugom ili trecem / velike katedrale zapocete u romanskom, a zavrsene u gotskom ili renesansnom stilu /Trogir, Sibenik /

2.      vrsene mnoge dogradnje tokom vekova u istom ili drugom stilu / vitke gotske konstrukcije + glomazni stubovi baroka – gotski samostan /, / pravoslavne crkve + narteks + zvonici – Priprata kralja Radoslava / – ruzno i neskladno

3.      velike i monumentalne gradjevine klasicnog doba prerasle u nove aglomeracije, citava naselja, sa novim stilskim vrednostima / Dioklecijanova palata u Splitu /

Ovo nacelo je istaknuto posle mnogih tehnickih intervencija u proslosti kojima je bio cilj da se uklone kasnije stilske dogradnje i da se postigne cistota “prvobitnog izgleda” / Viole le Dik u svojim restauratorskim radovima/

Ipak, o “prvobitnom izgledu” moze se govoriti samo kod

a.       spomenika ili rusevina / npr.celina/crkva manastira Matejce…/

b.      spomenika neukim pregradjivanjem potpuno izmenjeni / crkva Sv.Petra u Bijelom polju /

- kompleksi kao sto su Katedrala u Trogiru, Dioklecijanova palata, Zica, Sopocani… moraju se cuvati  kakvi su danas sa svim njihovim vrednostima

- samo u studijama analizirati prvobitni izgled, na papir ih naneti

– Kod nekih stilskih dogradnji necemo se predomisljati da li da ih zadrzimo, narocito ako imaju jos neke vrednosti sem stilskih, i ako su se dobro uklopile /Trogir – romanska katedrala + gotski svod /

– Neke stilske nadogradnje se stavljaju pod znak pitanja ako narusavaju lepotu i sklad / na rimskom hramu prozor venecijanske gotike, na zvoniku Lazarice barokno kube, nove freske preko starih /

3.Nacelo postovanja svih vrijednosti na spomeniku

Ovo nacelo je u tesnoj vezi sa prethodnim o postovanju svih stilova

Medjutim ima i takvih dogradnji koje nisu stilske i nemaju nikakve arhitektonske vrednosti, cesto u velikoj mjeri narusavaju izgled

Ali one mogu imati istorijsku vrednost, kao odraz jednog vremena u kom su nastali

priprata uz zapadni zid Ravanicke crkve, priprata kralja Radoslava uz Bogorodichinu crkvu

Kod ostalih slucajeva mora se primeniti nacelo proklamovano u clanu 11 Venecijanove povelje  :

“procena vrednosti pojedinih elemenata koji se moraju ukloniti, kao i donosenje odluke o uklanjanju, ne sme se poveravati samo autoru projekta “

4. Nacelo stalnosti spomenika na mestu na kome je sagradjen

- ovo nacelo govori o neodvojivosti spomenika od njegove istorije i sredine u kojoj je nastao

- postoji vise razloga za proklamovanje ovog nacela, slucajeva u kojima se ocituje njegova vaznost

1. jedan od razloga je taj sto je zivot koji se odvijao oko spomenika ostavio tragove koji su u tesnoj vezi sa spomenikom i sa njim cine jednu spomenicku celinu / npr. Pecka patrijarsija – grobovi verskih poglavara, grobovi oko crkve /

2. uvek su postojali razlozi za takvo pozicioniranje i spomenik nije tu slucajno / Decani, Sudenica, Resava, sv.Arhandjeli kod Prizrena, Bogorodica Ljeviska /

On je tu zbog nekog ranijeg zivota ili postojanja starijeg spomenika ili nekropole

Spomenici gradjeni na nepristupacnim mestima / Meteori u Grckoj / – odvojili bi smo ih od os prir motiva Ako se ovakvi spomenici odvoje od svog mesta, oni postaju muzejski eksponati

3. pogotovu neodvojivi su spom nastali zbog dodgadjaja koji se tu odigrao/ tabla imperatora Trajana u Djerdapu, spomenik Koche Kapetana u Tekiji, izginulima pod Avalom…/ Ako se odvoje gube smisao podizanja i mogu se cuvati samo zbog nekih drugih sojstava ako ih imaju

4. Ako su ostali samo temelji i oni imaju svoju vrednost, moze se pretpostaviti o nadzemnoj arhitekturi

5. Slikarska, vajarska i druga dela su neodvojiva od objekata u/na kojima se nalaze

5. Nacelo dokumentarnosti i kontinuiteta rada

primena ovog nacela ima 2 vida: 1kada dodajemo nove delove za koje imamo dokumentaciju, 2 kada smo prinudjeni da dodajemo nove delove za koje nemamo d. Za sve oblike novih delova i el koji se dodaju mora da postoji dok. kako su izgledali. Ako ej u pitanju novi el koji nije postojao (prozor,vrata) mora se ostaviti dok, da je to dodatak naseg vremena = kontinuitet u radu, gde ce buduci arh koji butu radili na zastiti spom biti upoznati sa prethodnim, dokle se stiglo, shta je uradjeno

6.Nacelo saradnje sa drugim stranama

ucestvovanje strucnjaka svih profila, istrazivanja koja zastiti prethode

15. Kroz primere objasniti nachelo poshtovanja svih stilova na jednom spomeniku kod tehnichke zashtite spom kulture

Nacelo postovanja svih stilova na jednom spomeniku – ima spomenika koji su gradjeni tokom stoleca za vreme kojih su se sve vreme menjale stilske koncepcije, te su zapocheti sa izgradnjom u jednom stilu, a zavrsheni u potpuno drugom (Crkva Sv Marka u Veneciji) Velike katedrale chija je izgradnja pochela u romanskom stilu zavrshene su primenom gotskog ili chak renesansnog stila (katedrale u Trogiru i Shibeniku)

Vitke gotske konstrukcije su ponegde obuchene u glomazne stubove baroka sa krivim povrshinama (gotski samostan Kostanjevice) Ovo nachelo je istaknuto  posle mnogih tehnichkih intervencija u proshlosti kojima je bio cilj da se uklone kasnije stilske dogradnje da bi se postigla chistota prvobitnog izgleda spomenika (Violet le Duc) Mi moramo chuvati komplekse onakve kakvi su danas sa svim njihovim vrednostima i ne mozemo traziti fizichko vracanje na prvobitni izgled, jer bi smo unishtili i one vrednosti koje su sastavni deo zivota tog spomenika.

16. Kroz primere objasniti nachelo chuvanja autentichnosti spomenika i njegovih spomenickih vrednosti kod tehnicke zastite spomenika kulture

Stav “romanticara” prema tehnici zastite: “idealno je da se spomenik moze sacuvati primenom takve zastite, kojom se na njemu i u njegovoj bliskoj okolini nista ne menja “

Medjutim, to bi bilo moguce jedino u slucaju da je spomenik u takvom stanju koje omogucava da se na njemu nista ne menja a da se on ipak zastiti, sto je vrlo retko moguce.

Stav romanticara je cesto bio ekstreman u zahtevima da se spomenici “ostave da dostojanstveno stare /i propadnu / u svojoj autenticnosti – nedirnuti.”

Jedan stav koji postoji u tehnici zastite je konzervacija a ne restauracija, kad god je moguce, ali pod uslovom da se spomenik zastiti od daljeg  propadanja, bez dogradjivanja, novih instalacija.

Najbolje je svesti intervencije na minimum, ali ih ipak primeniti.

17. Kroz primere objasniti nacelo postovanja svih vrednosti na jednom spomeniku kod tehnicke zastite spomenika kulture

Odnosi se prvenstveno na delove spomenika, najcesce nadogradnje koje nisu stilske i nemaju arhitektonske vrednosti i koje cesto u velikoj meri narusavaju izgled gradjevine, ali imaju neke druge vrednosti, najcesce istorijske kao odraz vremena u kome su nastale.

U ovakvim slucajevima treba postovati ovo nacelo i nacelo iz clana 11 Venecijanske povelje.

Primeri :

- dozidana priprata uz zapadni zid Ravanicke crkve

nema nikakve stilske vr, ali zajedno sa svojim zivopisom ima istorijsku vrednost

- priprata kralja Radoslava dozidana uz Bogorodicinu crkvu

ima arhitektonsku vrednost, ali je u neskladu sa arhitekturom Bogorodicine crkve. Postojala je

ideja da se ona porusi da bi se oslobodila crkva pre nego sto je nadjen portret kralja Radoslava

u juznom paraklisu i zakljuceno je da ju je on dozidao

- uklonjen i unisten zivopis iz 19. veka u Studenici

da bi se otkrio zivopis iz 13. i 14. veka cije je postojanje utvrdjeno. Kasnije je utvrdjeno da je

zivopis iz 19. vijeka /koji je unisten/ imao umetnicke i stilske vrednosti i da ga je trebalo

skidanjem i konzerviranjem sacuvati

18. Kroz primere objasniti nacelo stalnosti spomenika na mestu na kome je sagradjen kod tehnicke zastite spomenika kulture

Spomenici kulture su neodvojivi od svoje istorije i sredine u kojoj su nastali

Oni su uvek organski vezani za tu sredinu iz brojnih razloga, istorijskih, funkcionalnih, drustvenih, kulturnih, arhitektonskih, urbanistickih…

Odvajanjem od svoje sredine spomenici gube svoju vrednost i smisao svog nastanka u odredjenom trenutku istorije i postaju muzejski eksponati ; mogu se cuvati ako imaju neke druge vr /arh, um/ Izmestanje spomenika je opravdano samo u slucaju da ne postoji drugi nacin da se spomenik zastiti i sacuva ako je ugrozen njegov opstanak na tom mestu.

Primeri :

1. Spomenici arhitekture su cesto tu zbog nekog ranijeg zivota ili postojanja nekog starijeg spomenika ili nekropole. Za njihovo pozicioniranje postoje odredjeni razlozi i oni nisu tu slucajno / Decani, Studenica, Resava, Sv.Arhangeli kod Prizrena, Bogorodica Ljeviska…/

dislokacijom takvog spomenika on se odvaja od svega sto je uslovilo njegov nastanak

2. Cesto su sa namerom za spomenike birana nepristupacna mjesta / Meteori, ostaci manastira Sv.Andreje na Tresci, manastir Petra Koriskog /

3. Mostovi ako se dislociraju ne govore vise o saobracaju vremena kada su nastali

4. Zivot koji se odvijao oko spomenika ostavio je tragove, oni su u tesnoj vezi sa spomenikom i on je od njih neodvojiv. To je slucaj kod monumentalnih gradjevina za sahranjivanje visokih drzavnih ili verskih poglavara – monumentalne grobnice klasike, zaduzbine srpskih srednjevekovnih vladara  / Pecka Patrijarsija – tu su sahranjeni mnogi verski poglavari, okolo ima mnogo grobova, sa opznatim imenima koji su takodje znacajni spomenici proslih vremena /

5. Spomenici koji su nastali na nekom mestu, zbog nekog znacajnog dogadjaja ako se izmeste gube potpuno smisao svog nastajanja / Trajanova tabla u Djerdapu, spomenik poginulima na Cegru, spomenik ruskim vojvodama pod Avalom, spomenik Koce Kapetana /

6. Cak kada su od gradjevine ostali samo temelji i oni su neodvojivi dio mesta nastanka i imaju spomenicke vrednosti. Na osnovu njih se moze i pretpostaviti o arhitekturi

7. Slikarstvo, vajarstvo i druga umetnicka dela neodvojiva su i cine sastavni deo objekta u/na kome se nalaze

19. Objasniti nacelo dokumentarnosti i kontinuiteta rada kod tehnicke zastite spomenika kulture

- Nacelo dokumentarnosti vazno je postovati u slucaju kada dodajemo nove elemente za koje imamo dokumentaciju, kao i kod dodavanja novih elemenata za koje nemamo dokumentaciju

Ovaj princip pociva na metodoloskom pristupu tehnici zastite koji podrazumeva da svaka intervencija tehnicke zastite mora da pociva na sveobuhvatnim naucnim istrazivanjima, odnosno na prikupljanju i proucavanju dokumentacije o spomeniku na kome se radi. To podrazumeva i da  se sve ono sto se preduzima na spomeniku dokumentuje.

Cesto ta dokumentacija ne postoji / stara /, pa se pri dodavanju novih elemenata za koje nemamo dokumentaciju kako su izgledali, mora dokumentovati da je to dodatak naseg vremena.

- Nacelo kontinuiteta rada

Kada radovi traju dugo /zbog finansija/ novi arhitekti moraju znati

- dokle se stiglo, sta je uradjeno

- zbog revizije prethodnih istrazivanja i radova

- da se ne bi ponavljala vec obavljena istrazivanja ili radovi

20. Objasniti tehnicke mere privremene zastite spomenika kulture – znacenje, kada se primenjuje, kako i zasto i  dati primere

Tehnicke mere privremenog kar se preduzimaju uvek onda kada je iz ma kakvih razloga nemoguce odmah ili u dogledno vreme preduzeti mere za trajno obezbedjenje. Masovno ih treba koristiti posle ratnih razaranja ili elementarnih nepogoda, zemljotresa itd.

Privremena sredstva za privremenu zast su nekad 3,4 i vise puta veca od onih za dalju teh zast. Kod nas su posle II sv rata postavaljala vrata na spom koji su bili skroz otvoreni, zatvarani da stoka ne ulazi, luci i svodovi podupirani i sl.

Mere privr zast se preduzimaju i kod prekida radova, ne smeju biti ne zastic.

Mogu biti preventivno pred pocetak rata, i dugotrajne, vise god cak deceniju.

Zashtitni krovovi

postavljau se iznad rusevina na zasebnim drvenim, zidanim ili najbolje metalnim stubovima tako da konstr. koja ih drzi ne opterecuje zidove spomenika (Gradac, Ćele kula u Nišu)

Privremena zastita niskih otkopanih zidova

ako se ne predvidja skora konzervacija, najbolje ponovo ih zatrpati

ako ostaju otkopani, iznad se ozida par slojeva kamena ili opeke u suvo, asfaltne hartije, kamenih ploca bez maltera u suvo

Privremena zastita dekorativnih podova i mozaika

privremeni zastitni krov na stubovima, ili sloj cistog peska 6-10cm,pa preko 2 sloja asfaltne hartije, ili plasticna materija pa preko zemlja/pesak

Privremeno obezbedjenje zidova, lukova i svodova kojima preti opasnost od rusenja

podupiru se bilo zidanim kontrforima, bilo drvenim konstr, metalnim cevima

Privremena obezbedjenja u ratu ili u slucaju opasnosti izbijanja ratnih sukoba

zastita oblaganjem zidova i portala sa dragocenim skulpturama ili cele fasade dzakovima peska od jute jer je dugotrajnija

Primena zastitnih gradjevina iznad spom se dizu gradjevine koje imaju stalni karakter. osvetljenost i ventilacija (Ćele kula u Nišu) narocito pogodno kod podnih mozaika gde je prethodna gradjev potpuno propala

21. Objasniti metod konzervacije spomenika kulture – dati njegovo znacenje, kada se primenjuje, kako i zasto i dati primere

znacenje

Konzervacija spomenika graditeljstva je postupak pri kome se tezi da se spom ocuva u stanju u kome se nalazi. bez dodavanja el-ta koji mu nedostaju ili su unisteni. Ne odnosi se na zagadjenost zatrpanost i sl. K. predstavlja ideal kome se tezi, da bi se autenticnost sacuvala, prakticno se i pri konzervaciji moraju izvoditi intervencije kojima se spom vraca iz stanja raspadanja u stabilnosti, iako i dalje ostaje u rusevinama. Mogu se dodavati novi el-ti samo u najpotrebnijem obimu za njegovo ocuvanje.

kada

kad su toliko poruseni da se o njihovoj prvobitnoj arh mogu davati samo pretpostavke(arheoloski tereni), i kod onih koje su u delovima sacuvane i do krova ali su drugi delovi poruseni do temelja, pa o njihovim oblicima i visinama samo pretpostavke.

kako

pored arh terena /u blizini dize se sav zgrada za muzej tog lokaliteta sa pokretnim predmetima koji ne smeju napolju.umesto njih kopije i odlivi

zidovi-ako su od kamena i ima starog otkopanog on se upotrebljava, ako ne, dodaje se nov ali najbolje iz istih kamenoloma kao stari. z. se ciste od vegetacije i trulih raspadnutih delova do zdravih. mogu se isprati vodom pod pritiskom , kao vezivno sredstvo za ove z. krecne ili produzene maltere.

gornja povrs zidova stepenasti zavrsetak – utisak rusevine kakva je bila, gornja povrs na sredini konveksna da s e sliva voda, od lomljenog kamena sa shto vecim komadima i sto manje spojnic.a

bez uporebe betona – ni estetski ni cvrstoca  ne odgovaraju

ispravljanje zidova

kada su nagnuti i postoji opasnost od prevrtanja gde bi prezidjivanje unistilo njihovu originalnost.freske, dekor el-ti, portali itd se najpre skidaju.ceo zid se uteze u oplatu a otvori se ispunjavaju (zazidjuju).u donjem delu zida betonira se obrtna osovina, zid se postupno privlaci zategama(koje su ankerovane na supr kraju ili se potiskuju hidraulicnim presama), dok zid ne dodje u vertikalan polozaj.posle ove operacije dobio je mnoge prskotine, negde je nagnjecen ili zdrobljen – sledi injektiranje njegove mase sa zitkim cementnim malterom koji se ubacuje masinama pod pritiskom.z postaje homogen tek kada vise ne prima malter.oplata se skida(postupno) kada postane potpuno cvrst.

primenjeno na zidu crkve sv. Sofije u Ohridu, u saradnji sa komisijom UNESCO, rukovodio ita arh konzervator Forlati.

utezanje spom (gradjev) horizontalnim serklazima i zategama

kada se zidovi medjusobno razdvoje velikim pukotinama, ab serklazi najpogodnije na mestima na kojima su se nalazili stari drveni santrachi. kod crkvenih gradjev = po sredini tambura kubeta, u osloncima kalota, u tezistima tamb. kub i u vert zid na razm od 1.4 do 1.6m. kada drvo istuli ostaju supljine koje su cesto uzrok pucanja z, one se uvek popunjavaju betonom.

serkl ne smeju da budu vidljivi ni spolja ni iznutra narocito ako je povrs u mat koji se ne malterise vec samo fuguje.

zatege tamo dge su bile drvene zatege = uvek u osloncima lukova ili svodova. maskira se drvenom oblogom da imitira orig.

obezb od zemljotresa=vert stubovi, iskoristiti vert pukotine.

obezbedjenje temelja

mogu se injektirati cem malterom pod pritiskom, posto se dobro ociste/ mogu se prosirivati, podzidjivati, spoustati do zdravice ili stene.

problem tlo-podzemne vode neravnomerno kvase tlo, dolazi do naginjanja – romanski zvonik u Pizi, obezbedjenej na 1 mestu regulisanje rezima podz vodai pojacanje tla betonskim injekcijama. isto tako naginj zida malog grada u Smederevu preduzeta obezbedjenja.

kontrola rada pukotina i nagnutih zidova

kontrola pukotina postavljanjem tankih stakala u gipsani ili cem malt tako da jedan kraj stakla dodje sa jedne str puk, drugi sa druge. ako dodje do prskanja stakla pukotina radi, sledi obezb. ako ne radi, nastala je zbog uzroka koji vise en postoji (zemljotres)

Zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti u Knez Mihajlovoj ulici, usled neravnom sleganja ispucala na mnogo mesta, stalno se kontrolisu

nagnutost zidova moze se kontrol. viskom sa odredj repera i postavljanjem horizontalnog razmernika, kod vrlo osetljivih naginjanja kontrola se vrsi preciznim instrumenitma.

konzervacija gradjevina od drvenog bondruka

materijal je obichno propao u celosti pa je njihova konzervacija – delimicna ili potpuna zamena svog materijala , a od gradjev ostaju samo njeni originalni oblici.

dekorativne drvene tavanice, rezbareni drv stubovi i jastuci, prozorske resetke i kapci, vrata.. mogu se sacuvati uz odgovarajuce konz interv, kar pr zast istrulelih drvenih tavanjaca saizvanrednom spoljnom profilacijom, u fra dvorcu. unutrasnjost je izdubljena i postavljeni su u nju gvozdeni nosaci, koji su primili teret, spolj deo sa profilacijom je konzervran da dalje ne truli.

22. Objasniti metod restauracije spomenika kulture – dati njegovo znacenje, kada se primenjuje, kako, zasto i dati primere

Restauracija spom graditeljstva predstavjla u zastiti takav metodoloski tehnicki postupak pri kome se spomeniku dodaju oni delovi koji mu nedostaju u obliku koji su imali.

Dokumentacija o nekadasnjem izgledu onih delova koji su unisteni je osnovni el od bitnog uticaja rest. ona se mora zaustaviti tamo gde opcinje pretpostavka (cl. 9 povelje).

cilj r je ocuvanje spom vr, otrivanje onih vr koje su na spom bile zaklonjene ili su ostale dotle nepoznate i vracanje spom onih estetskih vr koje su mu bile ostecene, umanjene ili unistene.

u zavisnosti od ostecenosti spom rest se krece od skoro potpune r celog spom

do r samo pojedinih unistenih delova- tada je najveca vestina u primeni r iznalazenje pravog odnosa izmedju novog i starog originalnog dela gradj.

kada smo prinudjeni da sopm damo deo za koji ne postoji dok. o njegovom obliku, ne treba ici stilskim analogijama,ni kopiranjem el sa drugih spom vec obaviti stilsko istrazivanje o najverovatnijoj mogucnosti oblika unistenog dela i tako ga dati.

posle II sv rata potpuna r spom koji je srusen do temelja – renesansna vecnica u Shibeniku . u tim restaurisanim zgradama nema skoro nikakvih orig ostataka pa oni imaju vr jedne makete uradjene u prir velich spom, jer je spom izgubio potpuno onu vr originala.

teskoce stalnog odrzavanja konz spom nagne nas nekada da preduzmemo r, pogotovu kada je spom u zgusnutom urbanom tkivu, radi zastite.

evolucija u odnosu na velike rest radove violet le duc-a koji je na poc XX veka bio ostro kritikovan, a posle I i II sv rata i kod nas

tehnike restauracije

1. stare metode rada  i stari mat u oblikovanju spomenika na spolj i unutr arh, gde savremenim dodavanjem tezimo da se priblizimo starini spom, pa se patina spom, koju je dobio tokom stoleca podrazava.

2. savremene metode i materijali prim se u konstruktivnom obezbedjivanju spom, narocito u konz, obezb temelja i nosivosti tla, povezivanju gradjevine ab serklazima i vert stubovima, izradi mk, nove ab konstr krovova umesto drvenih.

mat u oblikovanju su uvek klasicni a u konstr i klas i sav

klas mat:

kamen> najbolje iz istog kamenoloma

opeka> sav oblici en odgovaraju starima i moraju se spec praviti – isti slucaj sa ceramidom i kamenim plocama

gvozdje> lose o za sluc pozara, bolje ab, a gvozdje za zatege i nosace

sav mat:

legure koje ne rdjaju> spajanje kamenih delova

odvajanje starog od novog

sve sto se pri r dodaje spom treba da bude prikazano tako da posmatraci lako mogu da uoce sta ej restaurisano a sta originalno.

odvaj se moze izvesti izborom mat za r, koji moze da bude po boji i strukturi priblizan starom, ali ne isti. najjednostav i najneupadlj nacin je ubacivanje u spojnicu trake olovnog lima, koja se postavlja duplo i stuche, te se polse vidi samo jedna metalna linija. moze traka oblutka kod zidova od lomlj kam, opeka kod zidova od opeke.

degaziranje (uklanjanje) dodataka sa kojima je prvobitna arh zaklonjena

otkrivanje prvobitnih estetskih vr samo uklanjanjem tih dodataka

crkve koje su imale lepe kamene fas ili dekorativne fas od opeke ali su omalterisane iz budi kojih razloga

crkve pretvorene u dzamiju dobile dodatke

crkve dodatke dobijale na mestima koja su zakishnjavali i sa promenom krovnog pokrivaca (umesto olovnog lima, dosla je ceramida, kamena ploca) menjani su im oblici

dodaci koji su unakazili njegovu arh u procesu r oni se uklanjaju

primena kombinovanih metoda

=privr zast, k, a, r – u kom obimu koji zavisi od konkretnog slucaja

23. Objasniti metod anastiloze kod tehnicke zast spom kult – znacenje, kada se primenjuje, kako, zasto i dati primere

Anastiloza je tehnicki postupak u konzervatorskoj zastiti spom graditeljstva pri kome se originalni delovi spomenika vracaju na svoje mesto na kome su i bili i

daje im se ona funkcija koju su imali.

moze se primenjivati kao samostalni ili dopunski postupak pri konzervaciji i restauraciji spom

kod spom klasicne arh > egipatske, persijske, grcke, prekolumbijske amerike itd. gradj uglavnom od velikih blokova , monolita, stubovi od tesanih tambura, anastl. najcesci i najbolji nacin.kada ima dovoljno sacuv orig mat moze se i citava gradjevina sastaviti samo od njega ili sa vrlo malo dodataka. dorska riznica u Delfima, skoro svi spom atinskog Akropolisa (Propileji, Erehtejon i Partenon).

uspesno ako je rusenje posledica zemljotresa sacuvano dosta delova, obnova odmah nakon rusenja.

ako nisu ocuv svi orig delovi, rekonstr se ono sto je moguce, ostalo nedovrsh

fragmenti plastike vracani na mesta pri opravci Bogorodicine c. u Studenici

strucnjaci koji rade na anastilozi moraju odlicno poznavati stilove i tehniku gradj, ponekad se prave minijaturni oblici u odredj razmeri fragmenata da bi se videlo kako se uklapaju, jer ne mogu vishetonski monoliti

24 Objasniti metod preseljavanja nepokretnih spom kult – kada se primenjuje, kako, zasto i dati primere

preduzima se kao poslednje sredstvo spasavanja spom da ne bi bio unisten uz svesno odustajanje od os principa o cuvanju, gde je spom neodvojiv od sredine u kojoj je nastao.

to nije m zastite jer se njima spom vrd cuvaju, otkrivaju, isticu cak i vracaju dok se ovim postupkom te vr uvek gube, smanjuju, cak i unistavaju da spom..

razlozi: 1. u proslosti – odnoseni kao ratni trofeji, egipatski obelisci, skulpt sa Partenona , 2. savremeni razl – prirodni uslovi u kojima se spom bezbedno nalazio se menjaju, izmenjeni ekonomski i politicki uslovi za njegovo odrzavanj> narocito pogadjaju spom narodne arh

stete:1. spom se izvalci iz sredine i pejzaza i stavlja u novi s kojim nema veze

2.zavisno od tehnike preseljenja nastaju manjevece stete, jedino kod manjih obj samo od drveta ili jednog kom kamena/vrlo krupnog kompaktnog kamena moguce bez ostec premestiti ceo spom s 1 mesta na 2

tehnika preseljavanja

ili se spom ceo prenosi ili se rastavlja u delove pa onda sastavlja ili zida na novom mestu

kada je deo po deo, kao vezivno sredstvo primenjuje se sav mat, i sav konstr. narocito za izradu temelja. spom na kraju dobija samo nekadasnji opsti arh izgled, zasve sto se ne vidi upotr se sav mat i konstr. za nauku, naucna istraziv takav ponovo restaurisan spom ima male ili nikakve vr.

secenje kam blokova ili stena – preseljavanje hrama Ramzesa II u Abu Simbelu zbog izgradnje Asuanske brane, spom koji se na ovaj nacin prenose trpe manju stetu, vrednost umanjena ali postoji, koriste se pukotine i spojnice za secenje.

naj vr spom koji se prenose celi, prenose se na ab ploci, utegnuti sa svih strana da se spreci naginjanje, i nastajanje unut deformacija pri prenosu

isecanje i podizanje Trajanove table u Djerdapu zbog izgradnje hidrocentrale

25 Navesti i objasniti osnovne ciljeve revitalizacije spomenika kulture i dati primere

termin revitalizacija poceo da se koristi tek posle 2 sv rata oznacavajuci posebnu aktivnost u zastiti na ocuvanju funkcije ne samo pojedinacnih objekata proslosti vec i citavih spom celina,starih seoskih naselja i  ist gradova – ukljucivanje graditeljskog nasledja u savremene funkcije.

os nacela rev, formulisana atinskom, zatim venecijanskom poveljom dogradjivana su na nizu medjunarodnih simpozijuma.

problem ocuvanja autenticnosti spomenika pri rev, kao i ist i um kar spom, organske celine obj ili odredba po kojoj spom ne treba imati namenu suprotno svojoj f-ji

pr: rev naselja Sveti Stefan, rev objekata na podrucju Dioklecijanove palate u Splitu, objekata na Petrovaradinskoj tvrdjavi, u Mostaru, Sarajevu, konaka iz XIX veka u Kragujevcu, Cacku, Kraljevu, Beogradu za muzejske namene

- 80-te godine – Konak kneginje Ljubice je revitalizovan – pretvoren je u izlozbeni prostor / dole je galerija, gore je stalna postavka iz perioda nastanka zgrade /

rev=ozivljavanje, vracanje u zivot prvenstveno u oblasti zastite kod spo koji su rpestalid a se koriste i spom cija je namena prevazidjena sav zivotnim uslovima ali i kod spom/spom celina koji su zadrzali svoju staru namenu ali cije koriscenje nije u skladu sa sav ziv potrebama.

stoga se rev primenjuje na sve spom kod kojih se moraju resavati problemi njihove funkcije u savremenim uslovima.

period posle 2 sv rata = aktivne zastite

prestanak/nedostatak fje negativno deluju na stanje spom, reh zast ne moze da obezbedi tranu zast ukoliko nema redovnog odrzav spom, a ono se resava povezivanjem sa odredj f-jom

os ciljevi

1. Ocuvanje pojedinacnih objekata, prostornih celina i ambijenata iz proslosti ukljucivanjem u savremene funkcije – kako bi se postigla ne samo fizicka zastita vec i aktivna uloga graditeljskog nasledja u savremenom drustvenom i kulturnom razvoju

2. Obezbjedjenje potrebnih higijenskih i zdravstvenih uslova za zivot u istorijskim objektima i ambijentima i njihovo koriscenje u skladu sa savremenim standardima, normama i potrebama stanovnistva / svi ti objekti imaju lose higijenske uslove zbog starog nacina stanovanja – zajednicki toaleti i sl., losa osuncanost, provetrenost, gustina naseljenosti…/; /to znaci npr. uvodjenje podnog grejanja u crkve, toalete u stambene prostore…/

3. Preuredjenje istorijskih gradjevina za stare ili nove namene, ali na nacin kojim bi se obezbedilo ocuvanje prirode, karaktera, znacaja i spomenickih vrednosti objekata i istorijskih ambijenata. / to najcesce podrazumeva davanje namene kulturno – istorijskog karaktera / .

da bi se suprotnosti koje postoje vec u os ciljevima uskladile potrebno je dobro poznavanje os nacela zastite

26 Objasniti nacelo kontinuiteta funkcije kod revitalizacije spomenika

kulture i dati primere

primena ovog nacela podrazumeva blagovremeno ukljucivanje graditeljskog nasledja u sve oblike drustvenog i rostornog planiranja – radi os uslova za ocuvanje i redovno odrzavanje spom.

pod k. f. ne podrazumeva se produzavanje iskljucivo prvobnitne namene spom

mogucnosti k. f. su veoma razlicite u zavis od kar, stanja i vrednosti spom, ekon mogucnosti sredine i sav potreba

zadrzavanje stare namene ima prednost jer su adaptacije povoljnije

ukoliko korisc obj-ta s prvobitnom namenom zahteva vece promene bolje dati novu namenu jer je ocuvanje spom vr znacajnije(stari kamenolomi, nekropole)

najslozeniji su problemi ocuvanja fje onih obj cija je namena prestala ili prevazidjena u sav ziv uslovima. mora i se dati nova namena, pr prezentacijom starih aktivnosti u njima ili uredjenjem kao kult-ist spom.

/ stari mlin pored BIGZ-a, pivara na Skadarliji

posebna grupa spom koji su izgubili namenu=obj u rusevinama i arh-arheoloski kompleksi. os oblik njihovog ukljucivanja je prez kao kult-ist spom i ambijenataa neka od njih mogu dobiti nove namene, pa i prvobitne (anticka pozorista)/anticka pozorista-arena u Puli, pozoriste u Epidaurusu – gledaliste se revitalizuje /

najslozenija pitanja k.f. su vezana za obnavljanje zivota u delimicno ili potpuno napustenim naseljima.

u mnogim gradovima problem preopterecenosti sadrzajima/ npr. Budva /

27 Objasniti nacelo odgovarajuce funkcije kod revitalizacije spomenika

kulture i dati primere

primena ovog nacela ima najveci znacaj pri odredjiv nove namene spom

glavna pit:

1)    utvrdjivanje namene prema prostornim mogucnostima objekata

prostorni kapacitet i mogucnosti prostora, tipoloske osobenosti i adaptilnosti za odredjene savremene sadrzaje a ne ukupna velicina prostora

2)    uskladjivanje namene pojedinacnih obj s namenom i fjama odgovarajuce celine

nova namena pojedinacnih obj ne moze se posmatrati izolovano od sredine u kojoj se nalaze. nekada je nemoguce ostvariti novu namenu ist obj koja im odgovara zbog nereshenih funkcionalnih problema celine u kojoj su, mogucnosti rev. razlic ako ej on u sklopu ili van amb. celine/(sav)naselja.

3)    utvrdjivanje nove namene sa stanovista etickog odnosa prema spom kult

nova namena ne sme da degradira spomenik u etickom smislu, narocito kod spom koji su sluzili religiji, kultnim namenama imaju ist i memorijalne vr a nova namena izrazito profani kar (pretvaranje crkava u trgovacke , st obj; nocni klubovi-barovi u ist obj)

28 Objasniti nacelo tehnicko – higijenske asanacije kod revitalizacije istorijskih gradjevina i ambijenata i dati primere

Pojedinacni objekti i prostorne celine proslosti su najcesce u vrlo losem stanju u pogledu higijenskih i zdravstvenih uslova zivota. To proizilazi kako zbog ranijih, danas neodgovarajucih standarda organizovanja i opremanja prostora / npr.bez toaleta/, tako i zbog dotrajalosti ili nedovoljnosti starih instalacija. Problemi ovog tipa nastaju i zbog velike gustine izgradjenosti u starim gradskim jezgrima i prema tome losih uslova osuncanosti, provetrenosti…

Takvo lose stanje objekata i naselja su najcesci uzrok napustanja tih objekata i naselja, ljudi gube interes da tu zive.

Ovo nacelo predstavlja teznju da se otklone uzroci napustanja i da se objekti i naselja proslosti prilagode savremenim zivotnim i higijenskim potrebama.

U proslosti su u urbanistickoj praksi izvodjeni radikalni postupci asanacije tj. rekonstrukcije i rusenja objekata, motivisani higijensko – zdravstvenim razlozima

npr. posle epidemije tifusa, rusenje gradskih zidova Stona

npr. radi otvaranja prema moru i insolacije srusen jedan odbrambeni zid Korcule

npr. radi unosenja slobodnih prostora u gustu matricu primorskih gradova – rusenja

U savremenoj revitalizaciji, znacenje asanacije je izmenjeno i podrazumeva resenja koja nece ugroziti spomenicke vrednosti objekata i celina i koja nece biti u suprotnosti sa istorijskom urbanom strukturom.

Savremena asanacija sastoji se iz :

-         uvodjenje novih / rekonstrukcije starih instalacija

-         rusenja objekata koji nemaju spomenicke vrednosti

-         odgovarajucim merama tehnicke zastite

29 Objasniti nacelo ocuvanja autenticnosti spomenika i njegovih spomenickih svojstava kod revitalizacije istorijskih gradjevina i ambijenata i dati primere

Ovo nacelo je jedno od osnovnih u metodologiji zastite, ali isto tako je znacajno i u revitalizaciji

Ono kao najvazniju vrijednost spomenika istice njegovu autenticnost i originalnost koje se odnosi

-         celokupnu arhitekturu

-         konstruktivni sklop

-         materijal

-         unutrasnju dispoziciju prostora

-         spoljasnji izgled

S toga se, kao i kod zastite, intervencije na izmeni moraju svesti na najmanju mogucu meru – to znaci da se istovremeno rade tehnicka zastita i revitalizacija, os potrebe pri adaptaciji za sav svrhe su

a. izmene unutrasnje dispozicije

- najcesce se javlja potreba za ovakvim izmjenama. opravdane ako se izvode u cilju poboljsanja higijensko – zdravstvenih uslova

- obim i karakter izmena unutrasnje dispozicije uslovljene su : znacajem objekata i njegovim arhitektonskih i drugih vrednosti izrazenih kroz arh obj

- neki spomenici, kako oni od izuzetnog znacaja, tako i oni skromne arhitekture, cija arhitektonska vrednost uslovljava potpuno ocuvanje kako spoljasnjeg izgleda tako i unutrasnje dispozicije (objti folklorne arh=manje vr) – kod ovih drugih je gl merilo niz medjuodnosa izmedju fje i arh, spolj izgleda i unutr rasporeda, izgleda i primenjenih mat i konstr

b. dodatna konstruktivna ojacanja

- takodje se smatraju opravdanim ako su neophodna za zastitu i ocuvanje objekta

30 Objasniti metodoloski postupak prilikom revitalizacije istorijskih gradjevina i ambijenata

1. istrazivanje – osnova svakog rada na zastiti, pa i rev. deo su proucavanja objta, njegovih kar i vr koriscenjem arhivskih, ist i dr podataka/ drugi deo i. arh i celokupno stanje spomenika, upotrebljenih materijala i konstrukcije.

2. utvrdjivanje namene – znac faza istraziv pri rev spom. utvrj prvobitne namene, analiza mogucnosti korishcenja sa istom ili izmenjenom n, i anal. sav uslova i potreba za korishc spom u vezi sa namenom celine u kojoj je. 2 nivoa istraziv, generalna povodom izrade urb planova i detaljna u vezi sa konkretnim zahtevima investitora

3. projektovanje – specif. prema postupku i uslovima iz Zakona o zastiti kult dobara. obavezni da od nadleznog zavoda traze konzervatorske uslove i stalna saradnja sa nadleznima u svim fazama projektovanja. dok i planovi na kojima su prikazane sve prepravke i promene na spom u vezi sa predlozenim idejnim res.

4. izvodjenje radova – adaptacija-preuredjenje spom za sav korishc sa novom ili nepromenjenom namenom, i asanacija – teh res obezb os higijensko-zdravstvenih uslova = os metodi revitalizacije. najceshce povez sa odgovarajucim met teh zastite(projekti obnove i rev, konz, staticke sanacije i rev…)

cesto se pogresno primenjuje termin rekonstrukcija sto je jedan od metoda zastite koji podrazumeva potpunu obnovu jednog objta ili celine..

za restauratorske radove pri rev investitori nisu zaint ako nisu iskljucivo funkcionalni, jer povecavaju troskove, zato radove mora kontrolisati sluzba zastite

sve faze radova prati dokumentacija, sa svim izvedenim radovima i instalacijama

Nagibi tla:

Min. nagib za drenazu, zasadjenih ili velikih poplocanih povrsina: 1%
Min. nagib za drenazu potpuno ravnih poplocanih povrsina ili onih gde su povremene “bare” dopustive: 0.5%
Min. nagib staze-okapnice oko objekta: 2%
Min. nagib drenaznih kanala: 2%
Max. nagib drenaznih kanala: 10%
Max. nagib kosenih travnatih povrsina: 25%
Max. nagib nekosenih zasadjenih kosina-shkarpi: 50-60%
Max. nagib sa specijalnim pokrivacem: 100%

Preporucljivi nagibi:

rastresita, vlazna glina ili mulj: 30%
kompaktna suva glina: 100%
vlazan pesak: 80%
suv pesak: 65%
oblutak: 70%
poshumljeno tlo: 70-100%

Pretezno “ravni” nagibi: 0-4%
Pretezno “laki” nagibi: 4-10% (rampe)
Pretezno “strmi” nagibi: preko 10%

Putevi i staze 

Dimenzije:

kolovozna traka, tranzitna saobracajnica: 3.5 m
kolovozna traka, stambena ulica: 3 m
sirina trake za parkiranje: 2.5 m
sirina trake zelenila, trava: 1 m
sirina trake zelenila, drvece: 2 m
prepreke, stubovi povuceni od ivicnjaka: 0.6 m
sirina normalne pesacke staze: 1 m
sirina sabirne staze: 2 m
sirina pristupne/ulazne staze: 0.8 m
sirina privatnog kolskog pristupa: 2.5 m
biciklisticka staza u parku: 1.5 – 2.5 m
gradska biciklisticka staza: 3.5 m

Duzine:

max. duzina ulice izmedju raskrsnica: 500 m
max. duzina “slepe” ulice: 150 m
max. duzina bloka: 500m
max. distanca od vozila do ulaza: krece se iznad 15-75 m
min. razmak izmedju privatnog kolskog pristupa i raskrsnice: 15 m

Nagibi:

poprecan nagib, beton ili asfalt: 2%
poprecan nagib, zemlja ili sljunak: 4%
poprecan nagib, poplocana staza: 2%
min. poduzni nagib, zastrtog puta: 0.5%
max. poduzni nagib u normalnim uslovima: 10-12%
max. kontinualni nagib koje vozilo moze da savlada: 17%
max. kontinualni nagib za automobil u velikoj brzini: 7%

max. nagibi saobracajnica u odnosu na brzinu voznje (km/h)
20 – 12%
30 – 12%
40 – 11%
50 – 10%
60 – 9%
70 – 8%
80 – 7%
90 – 6%
100 – 5%
110 – 4%

max. nagib rampe za uspon denivelisane raskrsnice: 3-6%
max. nagib rampe za silaz denivelisane raskrsnice: 8%
max. nagib raskrsnice u nivou za sirinu svakog pravca od 12m: 4%
max. nagib parking mesta: 5%
max. nagib staze: 10%
max. nagib kratke pesacke rampe: 15%
max. nagib rampe za hendikepirane: 8%
nagib stepenaste rampe: 5-8%
max. nagib javnog stepenista: 50%
pravilo za spoljno stepeniste: 2 visine stepenika + gaziste = 70 cm
max. nagib zeleznickih shina: 1-2%

Krivine, horizontalne i vertikalne:

min. radijusi horizontalnih krivina saobracajnica (m) prema brzini kretanja vozila (km/h)
20 : 25 / 30 :30 / 40:50 /50:80 / 60:120 / 70:170 / 80:230 / 90:290 / 100:370 / 110:460
min. spoljni radijus na kraju slepe ulice: 12 m
min. radijus krivine na skretanju: 6 m
min. radijus krivine za kolski pristup/ulaz: 1 m
radijus trotoara na uglu manje pristupne ulice: 3.5 m
radijus trotoara na uglu ulice kojom prolaze teski kamioni: 9-12 m
radijus trotoara na uglu znacajne tranzitne raskrsnice: 15 m

Raskrsnice:

max. odstupanje od pravog ugla: 20 stepeni
min. razmak izmedju T spojnica: 40 m
min. razmak izmedju arterijskih raskrsnica: 250 m
min. razmak izmedju raskrsnica na otvorenom auto-putu: 1000-1500 m

Kapaciteti:

teorijski kapacitet, jedna traka: 2000 vozila/cas
aktuelan kapacitet, traka auto-puta: 1500-1800 voz/h
aktuelan kapacitet, traka gradske ulice: 400-500 voz/h
aktuelan kapacitet, traka integrisane ulice: 200-300 voz/h
kapacitet, signalizirane raskrsnice, za traku na sat zelenog svetla: 300-600 voz/h

komotan prostor za stajanje pesaka: 1.2m2/osoba
tolerantan min. prostor za stajanje u guzvi: 0.65 m2/osoba
velika guzva: 0.3 m2/osoba

Protok pesackih staza izrazen kroz broj osoba u minuti na duzni metar:
potpuno otvorene – ispod 1.5
setnja bez guzve – 1.5 do 7
setnja u guzvi – 7 do 20
neugodna setnja – 20 do 35
umereno zakrcenje – 35 do 45
veliko zakrcenje – 45 do 60
nasilno kretanje ili gotovo stajanje – 60 do 85

Parkiranje:

duzina parking mesta: 6 m
sirina parking mesta: 2.5 m
sirina PM za hendikepirane: 4 m
dimenzije PM za manje automobile: 2.5/5 m
jednosmerna kolovozna traka, dijagonalno parkiranje: 3.5 m
dvosmerna kolovozna traka, upravno parkiranje: 6m
ukupna povrsina PM po vozilu: 23-40 m2

Opremanje

Osvetljenje:

standardna visina ulicne svetiljke: 9 m
razmak ulicnih svetiljki: 45 – 60 m
prosecna osvetljenost, arterije: 10 lux
prosecna osvetljenost, lokalne ulice: 5 lux
zamraceni delovi ne idu ispod:
40% od proseka za glavne ulice, 10% od proseka za lokalne ulice
visina svetiljki na pesackim stazama: 3.5 m
osvetljenost ulaza, stepenista i zaklonjenih mesta: iznad 50 lux
osvetljenost ostalih staza: ispod 5 lux
osvetljenost javnih garaza: 30 lux
osvetljenje parking prostora: 10 lux

Klima

Zahtevi ljudskog organizma:
max. temperatura na kojoj se moze hodati bez povisavanja telesne temperature je:
suv vazduh: 65°C
vazduh zasicen vlagom: 32°C

ugodni uslovi boravka u hladu i u lakoj odeci su:
vlaznost vazduha 20-50% i temperatura 18-26°C